Fizička aktivnost kao prevencija i oporavak lumbalnog sindroma

22.12.2023

Pretpostavlja se da će 60-80% osoba bar jednom u životu imati epizodu lumbalnog bola. Verovatno se pitate zašto tako visok procenat tj. više od polovine ljudske populacije. Objašnjenje nalazimo u anatomskoj građi kičmenog stuba, čiji je sastavni deo pršljen.


Lumbalnih pršljenova ima pet (L1-L5). Oni su krupniji od ostalih pršljenova jer trpe najveća statička (sedenje, stajanje) i dinamička (podizanje tereta) opterećenja. Delovi pršljenja su: telo pršljena i nastavci (ligamenti i lukovi). Međusobno su spojeni elastičnom vezom (hrskavicom) koja je u obliku diska – međupršljenski disk. Amplituda pokreta kičme najviše zavisi od visine diska i oblika zglobnih nastavaka (veza). Razumljivo je da su funkcionalni poremećaji najviše izraženi u ovom najugroženijem regionu, pa je bol u lubalnom predelu na drugom mestu razloga obraćanja lekaru.

Bol izazivaju mnogobrojni uzroci: degenerativni, zapaljenski, traumatski, posturalni, stečeni deformiteti, neurološka oboljenja, tumori. Lokalizacija bola osim u kičmi može biti i u gluteusu, butinama, donjem delu noge, stopalima. Pored bola mogu biti prisutni i drugi simptomi: trnjenje, mravinjanje, ukočenost, slabost u mišićima.

Većina osoba sa bolom u lumbalnom delu se oporavlja uz mirovanje, u roku od dve do četiri nedelje. Prognoza lumbalnog sindroma je generalno dobra, jer se najveći broj oporavlja uz terapiju u vidu lekova, gelova i masti protiv bolova, sa ili bez tretmana. Samo u 1-3% osoba postoje simptomi lumbalne diskus hernije kada je neophodno dalje ispitivanje i eventualno hirurško lečenje.

Odmah po smirivanje bola se preporučuje oprezna aktivacija i fizička aktivnost, ali uvek prvo posetite vašeg lekara.  Konsultacija je obavezna i to je prvi korak u daljem oporavku.

Vežbajte pametno

Fizička aktivnost mora biti kontrolisana i dozirana, posebno kod oporavka lumbalnog sindroma. Uvek vežbajte u prisustvu personalnog ili fitnes trenera ili terapeuta. Vežbanje može biti i u grupi. Prvi korak je testiranje i  selekcija vežbi (npr. ne smete raditi mrtvo dizanje). Zatim redosled vežbi i važnost pravilnog vežbanja koje kreće od obrasca pokreta. Bol ne sme da narušava tehniku vežbanja.

Sve vežbe za prevenciju i oporavak lumbalnog sindroma se baziraju na relaksaciji, istezanju i jačanju mišića (leđa, jezgra tj. kora, gluteusa). Akcenat je na vežbama dekompresije (fiksaciji diska) kao i na vežbama za duboke stabilizatore leđa. Naš tim vas može detaljno upoznati sa svim ovim vežbama.

Pored fizičke aktivnosti utiču i drugi faktori: telesna težina (redovna i izbalansirana ishrana), zdrav san, spavanje na boku ili leđima, a ne na stomaku, pravo sedenje i stajanje. Način života se preslikava na stanje kičme. S razlogom se kaže da je čovek star koliko mu je stara kičma.

Vežbajte da bi ste bili zadovljni, a ne da bi ste izgledali lepo. Zadovoljstvo je prvi uslov. Hiljadu je razloga da ne vežbate, ali samo je jedan koji čeka i upozorava, a to je da budete zdravi i zadovoljni.

Autor teksta:
Milanko Čorbić, doktor medicine i fitnes instruktor